Gospodin Zabadalo

Prispeo je na ovaj svet jednog kišnog junskog jutra. Gospodin Zabadalo.
Nameran da svuda zabode svoj nos, naročito tamo gde mu nije mesto.
Rad da se pozabavi onim što ga se nimalo ne tiče.
Dok svet hita, gonjen svojim poslovima, ne obazirući se ni levo, ni desno, gospodin Zabadalo sve nešto zastajkuje, sve se nešto osvrće, sve mu je nešto neobično, sve se nečemu čudi.
Hteo bi da ustanovi kako stoje stvari na ovom svetu, ali odistinski, ne onako kako se predstavljaju. Kopka ga ono što se iza predstave skriva.
Gospodin Zabadalo daje svoju zabadalačku reč da će nam redovno predočavati ono što uoči. Neće ništa zadržati za sebe.
G. Zabadala je, u trenucima rastrojstva, designirao, predestinirao i među ljude odaslao D. Simonović, besposličar ovdašnji. G. Zabadalo ipak nije njegova prikaza niti njegov zaklon. Odelo g. Zabadala nije šio krojač iz Ulma. Odoleo je g. Zabadalo i neodoljivoj draži poziva.
D. Simonović ne snosi odgovornost za postupke, pomisli i primisli g. Zabadala. Niti priznaje dugove koje ovaj eventualno napravi. Koliko da se zna.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail