Vitold Gombrovič
Kosmos
S poljskog prevela Biserka Rajčić
IK Prometej, Novi Sad, 2017
Kosmos je za mene bio crn, pre svega crn, poput crnog razlivenog vodenog toka punog virova, inhibicija, poplavljenih terena, poput crne vode koja je nosila hiljade otpadaka, a u nju je zagledan čovek – zagledan u nju, a ona ga je ščepala – dok je pokušavao da je odgonetne, shvati, poveže u nekakvu celinu.
Neskladnost? Izveštačenost? To govore oni koji nisu opazili da Kosmos nije običan roman, koji priča neku priču – recimo – o tragičnoj ljubavi. Taj roman je o samom stvaranju priče, o stvaranju stvarnosti, o tome kako se ona nespretno, loše rađa iz naših asocijacija… kako takvo formiranje nije trebalo da izazove nesuglasice, otpore, neistine, s obzirom na to da nespretna konstrukcija svakog časa uleće u haos. Kosmos je roman, koji se samostvara, tokom pisanja.
Koristim klasične forme jer su najsavršenije, a i čitalac se navikao na njih. Ali, molio bih Vas, da ne zaboravite – jer je važno – da je forma kod mene uvek parodija forme. Služim se njom, mada sebe izmeštam izvan nje.
Dakle, sve više tražim veze s onim davnim, čitljivim književnim vrstama i, koliko je to moguće, s najsvežijim, najnovijim doživljajem sveta. Prevoženje najaktuelnije švercovane robe kočijama, kao što je to u Trans-Atlantiku, ili u Pornografiji, koje mi odgovara.
Ja sam humorista, pajac, igrač na žici, provokator, moja dela dube na glavi, samo da bi se dopala, ja sam cirkus, lirizam, poezija, užas, borba, zabava – šta još želite? Težak sam, istina je, tamo gde se ne može drugačije, jer ako neko piše u smrtnom strahu da će biti dosadan, onda sam to ja.
Čak i najbolji među nama neprekidno su obmanjivani. Laž nas bez prestanka muči. Kritičar, prijatelj, stranac, izdavač, stručnjak, poštovalac… lažu, lažu, lažu… Makar malo osloboditi se laži, danas je to najviši postulat umetnosti.
(Razgovor sa Dominik de Ruom)
