Duboka država, plitka pamet

“Poznata je sklonost ljudi da uvek iznova izmišljaju toplu vodu, predstavljajući je kao ko zna kakvo otkriće ”, reče gospodin Zabadalo, šmrknuvši.

“Misliš na nešto određeno ili govoriš onako, uopšte?” upita gospođa Spadalo, zadubljena u oblikovanje figurica od plastelina.

“Probiše mi glavu s tom njihovom dubokom državom. Te duboka držva ovo, te duboka država ono. Te duboka država davi ovog, a podržava onog. Te duboka država podstiče ovo, sprečava ono. A šta je ta njihova duboka država? Nekakva mistična sila, šta li?”

“Koliko uspevam da razaberem, to je nešto moćno a svuda pristuno.”

“Trla baba lan da joj prođe dan. To što oni zovu dubokom državom je staro koliko i ljudsko društvo. Društvena moć je raspršena. Nikada nije koncentrisana u rukama jednog čoveka ili jednog tela, kao što bi dežurni brbljivci hteli.”

“Hoće, pretostavljam, da kažu da državom ne vladaju oni koji su izabrani već neki drugi.”

“Čega tu ima posebnog? Demokratsko je praznoverje da je sva vlast izborna vlast i da je sva društvena moć izborna. Da izvire iz periodičnog zaokruživanja glasačkih listića. Komična tlapnja.”

“Ti te listiće odavno više ne zaokružuješ.”

“Ne zaokružuješ ih ni ti.”

“Naravno da ih ne zaokružujem. Najpre zato što to nema nikakvog smisla. Ja glasam za jedno, oni teraju drugo. Zatim zato što više volim da se posvetim svojim figuricama od plastelina nego da budem nečija figurica.”

“O tome se i radi. Izbori ne određuju strukturu društvene moći. Mnoge moći prethode izborima. Recimo, ekonomska. Ko je izabrao krupne poslovne ljude i kompanije? Niko. Postoje uticajne društvene grupe koje se takođe ne biraju. Tu su i državna tela kao što su administracija, vojska, policija, obaveštajne službe. Tu su crkve. Tu je obrazovni sistem. Tu su sindikati. Tu su mediji. Tu je mnogo toga.”

“Sindikati više ne znače mnogo.”

“Nekada su, bar negde, bili itekako moćni.”

“U igri su i uvrežena mišljenja, ustaljeni običaji, stečene navike.”

“Tako je. Jednostavno, izborna vlast: predsednik, vlada, skupština, nisu jedine društvene moći i ne mogu da čine baš sve što bi hteli. Neizborna moć ima prevagu nad izbornom. To je tako i tako je uvek bilo. To je prirodno: društvo se ne može svesti na izborni proces. Život teče mimo izbora.”

“I Cezara je ubila duboka država, tako bi to danas neki protumačili.“

“Nema ničeg dubokog u dubokoj državi.”

„Sve u svemu, mogli bismo da zaključimo: duboka država – plitka pamet”, nije propustila da poentira gospođa Spadalo.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail