Osvrti

„Torinski konj“ – privatna kvazi-hermeneutika

by

Bela Tar (Béla Tarr)
(21 July 1955 – 6 January 2026)
Torinski konj (A torinói ló)
Godina proizvodnje: 2011
Režija: Bela Tar (Béla Tarr), Agneš Hranicki (Ágnes Hranitzky)
Scenario: Laslo Krasnahorkai (László Krasznahorkai),  Bela Tar (Béla Tarr)

Piše: Miloš Jaraković

Prva verzija teksta imala je pet, gusto pisanih, strana A4 formata. Ipak, vremena su se promenila i evo sažetije varijante. Valja, naravno, sakriti i logorejičnost.

Terra Incognita – po prvi put se srećem sa delom oba autora te je prizma kroz koju se sve prelama sasvim nebrušena. Ne uzbuđujte se zbog mogućih pogrešnih valera.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Bela Tar: huk i pretnja

by

Bela Tar (Béla Tarr)
Torinski konj (A torinói ló)
Zemlja porekla: Mađarska, Francuska, Nemačka, Švajcarska, SAD
Godina proizvodnje: 2011
Trajanje: 146 min
Režija: Bela Tar (Béla Tarr), Agneš Hranicki (Ágnes Hranitzky)
Scenario: Laslo Krasnahorkai (László Krasznahorkai),  Bela Tar (Béla Tarr)
Uloge: Janoš Derži (János Derzsi), Erika Bok (Erika Bók)

Ključni lik filma je vetar čiji huk donosi neodređenu ali tim teskobniju pretnju. Kada vetar stane, film se završava.
Uz vetar, konj koji odbija da jede.
Svakodnevne ponavljajuće radnje oca i ćerke poprimaju ritualni karakter kao odbrana od pretnje.
Usporavanje svakodnevice ističe gustinu postojanja.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Slučajne žrtve

by

Kristof Hajn
Samo sam svirao tango
Radni sto, 2022
Christoph Hein
Der Tangospieler

Istočna Nemačka. Godina je 1968. pred upad trupa Varšavskog pakta u Čehoslovačku.
Iz zatvora izlazi profesor istorije Hans-Peter Dalov.
Protivnik režima?
Ne, slučajna žrtva.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Alen Badju: Naša nevolja dolazi izdaleka – naše zlo dopire nadaleko

by

Alen Badju
Naša nevolja dolazi izdaleka – naše zlo dopire nadaleko
Prevela s francuskog Kristina Bojanović
Akademska knjiga, 2016.
Notre mal vient de plus loin
Penser les tueries du 13 novembre
Fayard, 2016.

Polazište: teroristički napadi u Parizu, 13. novembra 2015.
Ove događaje Badju razmatra ne kao nešto izolovano, već kao proizvod strukture savremenog sveta.
To je struktura globalnog kapitalizma, sa razularenom moći kapitala i razornom nejednakošću. Imamo novo plemstvo, gornjih 10% koje poseduje 86% svetskih resursa. Imamo srednju klasu, koja čini 40% populacije i poseduje 16% resursa. Imamo donjih 50% koji nemaju ništa.

Kroz sedam poglavlja ove knjige Badju sa različitih aspekata sagledava ovu strukturu. Ta poglavlja su:

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Pasolini: un artiste total

by

https://www.radiofrance.fr/franceculture/podcasts/l-invite-e-des-matins-d-ete/pasolini-les-cent-ans-d-un-artiste-total-2717059

Pour Hervé Joubert-Laurencin, “Pasolini n’est pas néoréaliste. Il arrive après le néoréalisme et il comprend très bien que ça a été absolument libérateur dans l’après-guerre. Après le fascisme, il a fallu inventer ce cinéma spécifique, génial par ailleurs, qui est le néoréalisme et qui a été l’ouverture complète. Et son cinéma, lui, c’est un cinéma tragique au fond, avec Accattone, Ricotta, Mamma Roma, ses trois premiers films. Ces films ont toutes les apparences du néoréalisme, mais sont des vraies tragédies avec une originalité totale.”

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Kineski sindrom

by
photo: IMDb

Jedan od onih filmova koje vredi gledati više puta.
Kvar u nuklearnoj elektrani i prisebnošću i odlučnošću jednog čoveka izbegnuta tragedija.
Sve je tu: organizovana kolektivna neodgovornost, nemar, bezobzirnost, pohlepa, korporacijsko i medijsko prikrivanje, pretnja zakonskom batinom kao sredstvo zastrašivanja i zataškavanja, uklanjanje nepodesnih činjenica i ljudi.
Dogodilo se u nuklearnoj elektrani a moglo se zbiti bilo gde.
Mehanizam tako funkcioniše. I kod nas. Iskusili smo to.
Režija: Džems Bridžis
Uloge: Džejn Fonda, Džek Lemon, Majkl Daglas…
Godina 1979.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail