Vetropir
Pazolini: Furlanski jezik
U neverici je u tom vazduhu, nalik onom na Floridi ili u Ukrajini, slušao kako govore furlanski; furlanski koji je zujao brzo i pravo, čak i u cirkumfleksima, zapovednički i jasno. Činilo mu se da u čestim muklim šuštavim suglasnicima čuje pljuskanje brodica koje će, nedugo posle toga, saobraćati sve do San Đorđa, duž kanala koji su već prokopavali: brodice od dve-tri tone, u nizu ugneždene u svetlucavoj crnoj vodi, između nepreglednih drvoreda topola i beskrajnih polja trske.
Prazne glasačke kutije
Benito Musolini Milano, početak aprila 1924.
Spava malo, loše, ružno sanja: prazne glasačke kutije su njegova noćna mora. Kako se približava 6. april, njegova zabrinutost raste. Ne boji se buđenja opozicionih partija, pa čak ni budenja savesti, plaši se praznine. Njegova avet je masovni neizlazak na izbore, jezivo iznenađenje koje može da priredi blaga aprilska nedelja, izborna nedelja, italijanska nedelja, sa pustim biralištima. Da nema nikoga, da svi budu na moru, u planini, zabarikadirani u svojim dnevnim sobama, da cela nacija, pošto joj je muka od snažne sile kojoj ne uspeva da suprotstavi ništa osim žestokog odbijanja, umesto da izade na ulicu, podigne barikade, otvoreno glasa protiv njega, masovno povuče prenošenje punomoćja na njega. Avetinjska nacija. To je njegov bauk.
Antonio Skurati
M, sin veka
Prevela s italijanskog Gordana Breberina
Laguna, 2021.
Ranička klasa ide u pakao
Režiser: Mladen Đorđević
Uloge: Tamara Krcunović, Leon Lučev, Momo Pićurić…
Turobna pustoš gradića kojim vladaju lokalne hulje – politički prevaranti, tranzicijski mufljuzi, ratni profiteri.
Upropaštena fabrika, uništeni životi.
Demonstracije ne pomažu, pravosuđe cinično pere ruke.
Crna magija nudi privid utehe.
Ipak, stiže anđeo osvete.
Osveta ostaje nedovršena, anđeo raskrinkan.
Nemoć i oskudica kao da odnose šnjur.
Ipak, u poslednjem obrtu, ljudi uništenih sudbina uzimaju ozbiljno ciničnu propagandnu poruku: Snaga je nama.
I to je to, snaga je zaista u nama.
Банкарска посла
Ех, кредити, кредити. Како се слатко задуживао. Како су га мамили. Са каквим усхићењем су му нудили позајмице. Узми, само узми. Ништа се не секирај. Врнућеш већ једног дана. Троши одмах, враћај кад стигнеш, вртело се на свим телевизијама. Широка је лепеза наших производа, огроман је распон наших услуга, свашта можемо да вам понудимо, гугутале су банкарке, скоро љубавно, са двосмисленим осмехом.
Реч производ га је најпре збуњивала. Шта то, ког ђавола, банка производи? Љуљашке за паркове? Бушилице? Дробилице? Сијалице? Баштенске гарнитуре?
Пазолини: Самовоља моћи и потрошачко друштво
Верујем, дубоко у то верујем, да је прави фашизам онај који су социолози сасвим доброћудно назвали „потрошачко друштво“. Дефиниција која делује безазлено, која само именује шта нешто значи. Међутим није тако. Ако неко јасно види реалност и, пре свега, зна да ишчитава оно што га окружује, у пределима, градовима, а најпре у људима, види да су резултати тог безбрижног потрошачког друштва резултати једне диктатуре, једног правог и потпуног фашизма. У Налдинијевом филму нисмо видели младе у кадру, младе у униформама… Са једном разликом, међутим. У оно време, у тренутку када би млади скинули униформе и кренули ка својим селима и пољима, враћали би се као исти они Италијани који су се враћали сто година, педесет година раније, као пре фашизма.
Dževad Karahasan: Policijska logika
Dževad Karahasan
Noćno vijeće
Bulevar books 2019.
Primijetio je, naime, koliko je već podlegao nevidljivom i neuhvatljivom pritisku policijske logike, pa se nešto u njemu pobunilo. Iz njega je svako povjerenje već iscurilo kao iz probušene posude, on evo već svoje postupke i odnos prema sasvim elementarnim potrebama podređuje njima, to jest onome što oni, po njegovome mišljenju, od njega očekuju, on je već nesiguran i spreman da se podredi, on je u sebi ponizan i ponižen, ma koliko toga ne bio svjestan. A samo su gа ostavili da čeka malo duže nego što je pristojno, nakon što su mu nagovijestili da je sumnjiv i oduzeli dokumente. Radi se valjda o tome da policija poznaje čovjeka koliko i stari mitotvorci i učitelji religija, pa se majstorski koristi praroditeljskim grijehom da bi ovladala živim čovjekom.
Mišel Onfre: Ateološka rasprava
Mišel Onfre
Ateološka rasprava
Tanesi 2012.
Prevod: Dana Milošević
Kako zapravo stoji stvar sa tom osnovom? Niz mržnji nasilno nametanih kroz istoriju od strane ljudi koji polažu pravo na to da su čuvari i tumači božje reči – od sveštenstva: mržnja prema inteligenciji nad kojom monoteisti radije daju prednost poslušnosti i pokornosti; mržnja prema životu, praćena neprolaznim tanatofilskim žarom; mržnja prema ovom svetu, neprestano omalovažavanom u poređenju sa onim drugim svetom, jedinim sabiralištem smisla, istine, sigurnosti, blaženstva koji su mogući; mržnja prema telu koje se može pokvariti i koje se omalovažava do najsitnijih pojedinosti dok se večna, besmrtna i božanska duša ukrašava svim pozitivnim osobinama i svim vrlinama; najzad, mržnja prema ženama, prema slobodnoj i oslobođenoj polnosti u ime Anđela, tog arhetipskog antitela koje je zajedničko trima religijama.
Dostojevski: Talog
U mutnom vremenu kolebanja ili prelaza svakad i svuda se pojavljuju razni mali i ništavni ljudi. Ja ne govorim o takozvanim „prvacima“, koji hitaju ispred svih; (glavna briga je to: ispred svih) ka nekom cilju, makar i glupom ali određenom. Ja govorim baš o talogu. U svakom prelaznom vremenu se javlja taj talog, ljudi ne samo bez ikakvog cilja već bez ikakvog misaonog obeležja; ljudi koji sobom, i svom snagom, izražavaju samo nemir i nestrpljenje. Međutim, taj talog, i ne nesvesno, gotovo uvek potpadne pod komandu one male gomile „prvaka“, koja radi s određenim ciljem, i ta gomilica onda ceo taj ološ tera onamo kud joj je volja, samo ako se, to jest i ona sama ne sastoji iz oličenih idiota, što se, uostalom, takođe dešava.
Dostojevski
Zli dusi
prevod: KOSARA CVETKOVIĆ